Odgovor na Pismo

Bracni problemi - Kaca - 05. 02. 2006.

Postovano savetovaliste,

Imam 32 godine,udata sam (6 god), moj muz, takodje ima 32 godine, imamo 2 dece (2.5 i 1 godina).
Brak nam nikako ne funkcionise, po bilo kom pitanju. Non-stop svadje, ruzne reci, pa i samari. Moj suprug je cesto odsutan od kuce zbog posla, ali i kada se vrati s puta, on svako vece provodi u gradu, tj. u kaficima. Kada dodje kuci uvek se svadjamo, jer ja mislim da nekada treba da provede vece i samnom, jer tada deca spavaju i onda imamo prostora da se druzimo.Za njega je potpuno normalno da svako vece izlazi i smatra moju nervozu i nezadovoljstvo "nenormalnim ponasanjem" i govori mi ako mi to ne odgovara da "kupim stvari" i idem.Moj problem jeste i u tome da jako "eksplozivno" reagujem na njegove provokacije, tako da sve zavrsi veoma ruzno.On me optuzuje da sve to radi, jer mu smeta moja nervoza, ali kada pokusam da smirim situaciju, uvek uradi nesto da me isprovocira.Molim Vas recite mi da li ja stvarno pogresno razmisljam i osecam da sam sama i da nemam bracnog partnera, jer gore navedeno je samo deo problema koji mi imamo, ja sve probleme u nasem zivotu moram da resavam sama (tako bar osecam), a on mi govori da ga samo pustim na miru da zivi kako hoce-pa zar je to brak?!
Inace, usled ovakvog bracnog zivota, ja sam non-stop napeta i sve mi smeta tako da cesto nemam strpljenja ni sa ostalim ljudim. Da napomenem od kada sam rodila prvo dete,moj jedini posao je briga o deci i kuci tako da 2.5 godine sam samo kuci sa decom bez ikakvih promena, a moj suprug putuje, srece mnoge ljude, tako da kada dodje kuci uopste ne zeli da komunicira samnom, jer se dovoljno druzi van kuce-u kuci mu treba mir ili rad na racunaru tako da nema prostora za mene, a on mi je jedini "prozor" u svet zadnje 2.5 godi. Rekao mi je da ne zeli nista da menja u svom ponasanju, da se ja prilagodjavam njemu ili kraj.
Ja sam urbana zena koja misli da treba i ona nekad da ima potrebe. zelje i htenja i da brak funkcionise u dva smera, da smo ipak u 21. veku, iako na Balkanu , ali izgleda da su to iluzije, jer vidim da i drugi brakovi funkcionisu samo ako zena slusa, ja stvarno to ne mogu, o tome je bespredmetno raspravljati.
Da li treba da se razvedem od takvog coveka?
Da li je moguce nesto popraviti?
Kako bar da nadjem neki svoj mir, jer ipak imam decu, pa zbog njih moram da se smirim i sredim?
Da uzmem lekove za umirenje da ne bih videla sve tako crno i da ne bih tako burno reagovala?
Jesam li ja stvarno luda kako mi suprug svaki dan govori ili sam samo jedna nesrecna zena udata za frustriranog egoistu koji se hrani time da moze da manipulise samnom,jer vidi da nemam snage da ga ostavim?
Da, nemam snage da ga ostavim, a svaki dan mi je sve gore i gore. Ja svaki dan placem i vicem, ne mogu da jedem, ne mogu da se druzim, ne mogu da nadjem nista lepo u svom zivotu.
Molim Vas pokusajte da mi pomognete nekim savetom.
Kaca

Odgovor:

Draga Kaca,
svakako mislim da treba nesto da se promeni a pravac zavisi od tebe. To sto nista ne preduzimas a nesrecna si i nezadovoljna nikako nije resenje.

Mislim da bi bilo dobro da nesto uradis za sebe i tvoje dobro. Sasvim je razumljivo da brines za decu i da njihovo dobro uzimas u obzir kada razmisljas, ali i tvoj odnos sa njima bice bolji (a i oni ce se bolje osecati) ako si ti pored njih nasmejana i raspolozena a ne tuzna i depresivna.

Cini mi se kao da si "upala" u neko osecanje bespomocnosti i nikako iz njega da izadjes. Savetujem ti da se aktiviras i pokrenes neke stvari. Svakako da si luda sto se lose osecas jer ti brak ne funkcionise onako kako bi zelela. Takodje se ne slazem sa tim da uzimas neke pilule za smirenje, svakako ne bez preporuke i nadzora lekara a i mislim da ce ti one stvoriti neki osecaj da je sve u redu i da ne treba nista menjati a nije tako.

Prvo sto mislim da treba da uradis je da promenis svoj odnos prema muzu i sebi naravno i izadjes iz uloge onoga koji trpi. Cini mi se da si ga ti prosto navikla na svoju pasivnost i da se onda i on ponasa u skladu sa tim. Promeni taj obrazac koji postoji izmedju vas dvoje. Mozda ce se kada promenis svoje ponasanje, u smislu bespomocnosti, promeniti i njegovo. Uradi nesto samo za sebe. Organizuj sebi vreme, pronadji hobi. Nesto sto ce biti samo tvoja aktivnost i u cemu ces se lepo osecati.

Isplaniraj tako dan da ti uvek ostane vremena za ono sto samo tebi prija. To moze biti bilo sta, par procitanih strana dobre knjige, razgovor sa pijateljicama ili odlazak u setnju. Mozda bi u tome mogli da ti pomognu prijatelji ili komsije i recimo pricuvaju decu na neko vreme dok ti npr. odes i malo se prosetas po gradu.

Ne dozvoli da ti muz bude jedini prozor u svet, kako kazes, vec stvori sama sebi svoj prozor. Ovo je nezavisno od toga koliko si zadovoljna u braku. Cak, mislim da je tesko biti zadovoljan, ukoliko ti je muz jedina osoba sa kojom kontaktiras, cak i kada bi sve drugo bilo savrseno.

Razmisli sta je ono sto ti zelis i da li zelis da das sansu vasem odnosu i potudis se (naravno sa njim) da ga popravis.

Kakva god bila odluka savetujem ti da sa muzem porazgovaras o tome. Probaj da mu smireno i stalozeno izneses ono sto ti osecas i zelis ali ne kao predlog ili molbu vec kao tvoju odluku. Ako zelis da probate jos jednom reci mu to ali da oboje morate da se potrudite oko toga a ne samo jedna strana. Pokusaj da ma kakva odluka bila istrajes u onome sto ti mislis da je dobro za tebe i naravno za tvoju decu.

Ako mislis da ces sama sa tim tesko izaci na kraj, mozes se javiti i nekom psihoterapeutu koji se bavi bracnim i porodicnim odnosima, da ti / vam pomogne da kroz sve to prodjes/prodjete (bez obzira da li se odlucis na preuredjenje i popravljanje odnosa sa muzem ili na razvod).

Nadam se da sam ti bar malo pomogla i da ce se stvari promeniti na bolje .

Puno pozdrava od Ksenije