Odgovor na Pismo

Strahovi - Srdjan - 14. 08. 2005.

ljudi evo lecim se od strahova i tegoba vec 5 godina i od lekova sam
probao sve moguce kombinacije ali se doduse sto se tice antidepresiva nisam pridrzavao dosledno naime kada sam koristio fluxilan javljalo mi se pecenje u zeludcu kada sam koristio anfranil osecao se konfuzno dezorijentisano kada sam koristio seroksat javljala mi se mucnina glavobolja povecan strah itd. Sada vec duze vreme koristim rivotril 2x1mg i maprotilin uvece 50mg ali kao sto vidite vise sam poceo da gubim nadu u izlecenje i povratak u zivot normalnih. Doktor psihijatar koji mi je ordinirao terapiju predlozio mi je voznju biciklom setnje izlasci ali od toga ne radim nista jednostavno nemam one pokretacke snage volje javljaju se tegobe nadimanje zeludca zapusenost glave pritisak u glavi dezorijentisanost i dekoncentrisanost cesto merim pritisak iako mi je 130/75 jer imam osecaj da se on u odredjenim situacijama poveca jer kada sam upao u krizu imao sam pritisak 210/105 isao sam na pihoterapije 2 god ali nisu dale nekakve rezultate u medjuvremenu taj doktor je otisao u inostranstvo ne znam sta da radim sta da preduzimam jer svaki dan mi je isti na odmor na more ili planinu ne smem kada udjem u vodu stegnu me grudi nemam vazduha imam osecaj da mi smeta sunce kada sam na planini strah imam da mi se ne dogodi nesto lose a nema ko da mi pruzi pomoc toliko ne znam sta da radim koji smer da uhvatim jer totalno sam klonuo nemam onaj zivotni elan nemam volju dosta vremena sam u kuci jednostavno prenapregnut sam prenapet preosetljiv pozdravljam vas sve kafa mi neverovatno smeta sav sam namrsten cesto mi srce uzlupa iako sam da napomenem prosao sve preglede tela da na pomenem izgubio sam 30 kg u pocetku imao sam 110 I visinu 1.92 sada 80 kg nemam apetit pritisak mi kada sam napet malo poveca se na 145/85 ali zeludac je kostantno stegnut u strahove I anksioznost sam upao u vojsci kada su me 2000. god napala dva vojnia na prijavnici doma VJ I tada sam dobio gusenje lupanje srca mucninu da bi se to posle 15 dana ponovilo ali toliko burno da sam zaglavio na VMA gde su mi izmerili pomenuti pritisak pregledali su me u kompletu I doneli zakljcak generaizovana anksioznost I na 10,5 meseci me otpustili iz VJ kao privremeno nesposoban sta da radim da povratim moj zivot volju zelje da obidjem neke znamenitosti jednostavno da budem kao sav normalan svet pozdrav I odgovorite mi na meil moj a pismo
ako zelite objavite

Odgovor:

Zdravo!
kada se chovek nadje u opasnoj situaciji, cesto se u njemu razvije strah kakav ranije nije nikada osetio. To je naravno iskustvo koje nas "duboko" potrese i cesto je potrebno zaista puno vremena da nauchimo sa tim da izadjemo na kraj.
Dakle, prvi korak jeste da nastavish da idesh na psihoterapiju. Rekao si da je taj doktor otisao u inostranstvo. Da li to znachi da ne idesh vise ni kod psihijatra da ti kontrolise terapiju (lekove) ili samo vise ne idesh na psihoterapiju. U svakom slucaju, mislim da bi trebalo da pronadjesh nekog psihoterapeuta kod kojeg ces moci redovno da ides (mi ti mozemo preporuchiti Odeljenje za adolescentnu psihijatriju u KBC dr Dragisa Misovic). Takodje je veoma bitno da lekove ne uzimash na svoju ruku, vec da se redovno konsultujesh sa svojim psihijatrom (ponavljam, nisam shvatio da li je to lekar koji je otisao u inostranstvo).
Pored svega toga, sto se pre svega odnosi na lecenje, mislim da je veoma vazno i da sam preduzmesh neku konkretnu akciju u svom zivotu. Ne pisesh nam chime se bavish, da li se druzish, kako stojish na "ljubavnom planu". Kazesh da nemash elana, da puno vremena provodish u kuci. Strahovi zaista mogu coveka "zatvoriti u kucu", a onda, kada ne radimo nista, kada se ne druzimo, ne izlazimo, ne planiramo i ne ostvarujemo planove, mozemo ochekivati i da cemo biti lose raspolozeni i da necemo imati volje ni za sta. Kada se tako osecamo ocekivano je da smo manje aktivni, sto nas opet chini manje zadovoljni sobom i tako u krug. Sto smo pasivniji, osecamo se manje sigurni u sebe, a onda nam se i zivot i svet oko nash chine opasniji, sto naravno samo pojacava nase strahove.
Dakle, mislim da je veoma vazno da se aktivirash na ovim poljima. To naravno ne znachi da sebi u ovom momentu treba da postavljash mnogo visoke ciljeve. Naprotiv, postavi sebi male ciljeve koje ces moci da ispunish, a koji ce ti ipak biti, barem do jedne mere izazovni (npr. da izadjesh do neke lokacije). Trudi se da, korak po korak, osvajash novi "zivotni prostor". Time ces se i ti osecati snazniji da se suprotstavish strahu, a najverovatnije je da ce se i sam strah smanjiti.
Puno pozdrava od Vladimira