Odgovor na Pismo

Nismo vodili ljubav - Violeta - 13. 09. 2005.

cao ljudi (studiozno sam proucila vas sajt, slike su vam simpaticne..)
evo ovako... (rado bi se druzili sa mnom i cavrljali, ali to sto radite je ipak ozbiljan i naporan, pretpostavljam volonterski posao. Bar ja pretpostavljam i nadam se da ste ozbiljni, inace cemu sve ovo....). Ovako nesto garantovano niste skoro procitali, zato obratite paznju (ako nisam usamljena sa ovim problemom, kazite mi, mislim da ce mi laknuti).
Imam momka vec dobrih 7 godina i sada smo pred brakom zato sto se volimo i razumemo. Ne sumnjam u svoj izbor zivotnog saputnika, a (mislim da) i on tako misli. Problem je u tome sto dosad nikad nismo vodili ljubav. Zasto? Iz pocetka zato sto sam ja bila jako stidljiva i plasljiva, jer mi je on bio prvi momak (prvi poljubac), a on jako strpljiv (iako i on neiskusan). Kasnije smo imali kao neki dogovor da necemo imati sex pre braka.. (zajedno smo studirali, provodili jako puno vremena zajedno). Sada znam da je to bio izgovor za odlaganje neceg sto se mora dogoditi, a meni je neprijatno. Vi se pitate kako moze biti sex neprijatan ako je sa osobom koju volim i zelim da imam. I ja se pitam. Sada imam 27 godina i razmisljam malo ozbiljnije (spustila sam se iz oblaka adolescencije na zemlju, iako moja adolescencija nije prosla kao kod vecine devojaka..). Mislim da tek sada upoznajem svoju seksualnost i zelim da svom decku konacno pruzim onaj deo zadovoljstva koji treba da postoji u svakoj pravoj vezi. I zelim da i sama dozivim zadovoljstvo sexa, vodjenja ljubavi. Stvarno zelim. Ali nikako da se otresem razmisljanja da je sexualni odnos bolan i neprijatan. Poceli smo zajedno da resavamo taj problem (mislim uglavnom moj problem), mazimo se medjusobno, ali se ja "napalim" otprilike kada on dozivi svoj vrhunac.. I to naravno nije sex, to je, kako ja vidim, korak ispred sexa. Nikako ne mogu da se prepustim i opustim.
On je i dalje strpljiv (ja mu se neizmerno zahvaljujem na tom strpljenu) ali mislim da vise nema smisla to sto ja radim-ODLAZEM. Mislim da bi trebalo da popricam sa nekim psihoterapeutom ili psihologom (da imam 19 godina rekli biste mi da ima vremena, ali meni je blizu cetvrta decenija, tako da cekanje ne prihvatam vise). Znam da instant resenje ne postoji ni za sta, pa ni za ovaj moj problem. Ovo je borba za zivot, onakav kakav bi trebao da bude (i po ljudskim i po bozijim nacelima). Preporucite mi, dakle, kako i sta, a bila bih vam neizmerno zahvalna da me uputite na nekog psihoterapeuta (e-mail, adresa, telefon, bilo sta) u Beogradu ili jos bolje, u Novom Sadu.
Unapred zahvalna (sto ste me procitali, ako nista drugo)
Violeta

Odgovor:

Draga Violeta,
kao prvo, da te utesim zaista nisi usamljena u svom problemu. Naime, gotovo svi mladi strepe pred prvi seksualni odnos, bez obzira u kojim godinama to bilo. Neki zbog toga cekaju neki kraci period, ali svakako da ima i onih koji godinama ne stupaju u seksualne odnose iako su stalnoj vezi. Cini mi se da je deo razlike u tome kako se ko odnosi prema "strepnji". Naime, ukoliko umesto da se sa njom suocimo (bez obzira da li je to kroz razisljanje o razlozima ili kroz "akciju"), krenemo da izbegavamo ono cega se bojimo (a sto je za nas nepoznato) ulazimo u "rizik". Izbegavajuci mi u stvari sebi cinimo "medvedju uslugu". Svaki put kada se priblizimo nas strah poraste, a kada se odlucimo da ipak izbegnemo, nas strah se naglo smanji. Time mi u sustini ucimo da je izbegavanje "pravo resenje" (na nivou emocija izbegavanje nas opusta i donosi nam zadovoljstvo), a ono od cega "bezimo" i sto nam je nepoznato vremenom nam se cini samo sve strasnije. Tako smo sve dalje od resenja. Mislim da je to prvi element o kome treba da razmislish.
S druge strane mislim da je bitno i da razmislish iz kojih je to razloga seks tebi odbojan, zbog cega mislish da je bolan i neprijatan. Da li to mozesh da povezesh sa nekim svojim iskustvima, nekim ranijim razmisljanjima, osecanjima, situacijama? Pri tome ne mislim samo na seksualna iskustva, vec na iskustva u musko zenskim odnosima. Takodje, ne mislim samo na tvoja direktna iskustva, vec i na tvoja iskustva kroz posmatranje tudjih partnerskih odnosa. Kako ti razumesh vase izbegavanje seksa u kontekstu vase veze? Da li ono mozda odrazava neke vase odnose, strahove, strepnje... koje nisu direktno povezane samo za seks? Konacno, kako ti sebe dozivljavash kao seksualno bice i kao zenu? Mislim da ti odgovori na sva ova pitanja mogu pomoci da bolje razumesh svoje reakcije i da razlucish sta se odnosi na vas sadasnji odnos, a sta na neka ranija iskustva. Mislim da je takodje vazno i da o svemu tome razgovaras sa svojim momkom, kao i da zajedno pokusate bolje da razumete i njegovu poziciju u svemu tome.
Verujem da bi ti mogli biti od koristi i razgovori sa nekim psihoterapeutom. Ja ti mogu preporuciti da se javis u KBC "dr Dragisa Misovic" u Beogradu, na Odeljenje za psihosomatiku i nepsihoticne poremecaje gde rade strucnjaci koji se bave tom problematikom. Ako nisi iz Beograda pokusaj prvo da nabavis telefon klinike (988) i da na taj nacin zakazes razgovor. Sto se Novog Sada tice, zaista ne znam nikoga ko se u NS bavi time (to naravno ne znaci da takvi strucnjaci ne postoje).
Puno pozdrava od Vladimira