Odgovor na Pismo

Pametna a glupa - Zvrk - 17. 09. 2005.

Imam malo cudan problem. Natprosecno sam inteligentna ali ponekad kao da uopste ne koristim mozak. Npr. slabo se snalazim u prostoru pa jos komplikujem tipa nadjem se na raskrsnici i znam da se jedan objekat nalazi levo a drugi koji mi je potreban je blizu tog prvog a opet ne krenem levo nego desno... kao da ne verujem svojoj proceni. Jednom sam pre nekoliko godina imala iskustvo da mi je tata pogresno rekao polozaj jednog objekta na karti i ja sam lutala iako sam imala kartu jer sam verovala tati. Kretenski... Ne povezujem stvari ili cinjenice koje su mi bukvalno ispred nosa jer ne mogu da poverujem da je toliko ocigledno ili jednostavno uopste ne razmisljam. Nekako mi se cini da je to samo u oblasti prostora ili npr. kad sam suocena sa nekim poslovima kojima nisam vesta. Tako mi je palo na pamet da ja to mozda nesvesno pravim sebe glupom zbog nesigurnosti mada mi je neverovatno jer se i ovako blamiram u drustvu, ispadnem debil. Da li je moguce da je to neka blokada i kako to da prevazidjem? Ironija je da inace dobro povezujem stvari, mastovita sam, puno me toga interesuje ali imam problem da se
duze koncentrisem, ponekad imam osecaj kao da razmisljam u etapama pa se izbrbljam prerano dok jos nisam razmotrila sve cinjenice.

Hvala sto ste me saslusali i mozete objaviti odgovor na sajtu pod sifrom "zvrk". Imam 25 godina.

Odgovor:

Cao!
ako pazljivo procitas svoje pismo, verujem da sama mozes u njemu naci odgovor. Ne verujes da je to toliko ocigledno, verujes vise nekom drugom (u ovom slucaju tati), nego sebi i karti ispred sebe, to ti se najvise desava kada u necemu nisi vesta... Sama kazes da sebe "pravis glupom" zbog nesigurnosti. Meni to ima logike, a tebi? Ako nismo sigurni u sebe, ako ne verujemo sopstvenoj logici i razmisljanju, prirodno je da uradimo suprotno (sto bismo radili nesto, ako u to ne verujemo). A ako radimo suprotno logici, opet je logicno da uradimo pogresno. A ako radimo pogresno, potpuno je razumljivo da vremenom postajemo sve nesigurniji (i tako u krug). A sto su nam emocije jace, a posebno ukoliko nismo sigurni, logicno je da reagujemo brzo i nepromisljeno (tj. iz emocija, a ne iz razuma) i rezultat je opet isti. Ako i tebi ovo zvuci razumno, mislim da iz toga i sledi odgovor na pitanje sta ciniti. Naravno ideja je da razvijes samopouzdanje. Lako zvuci, ali to je u sustini tezak zadatak sa kojim se susrece svaki mlad covek (sa samopouzdanjem se ne radja, ono se razvija, tj. "uci" kroz iskustvo). Mislim da je prva stvar o kojoj vredi razmisliti koje su to stvari u tebi, tvom okruzenju i tvom iskustvu koje te cine nesigurnom (pored gore navedenog "mehanizma" odrzavanja nesigurnosti). Da li to mozes da povezes sa jos nekim iskustvima? Odgovor na to pitanje svakako nije jednostavan i jednoznacan, ali se bavljenje takvim razmisljanjima svakako isplati.
Pored toga, mislim da je vazno da "preuzmes stvar u svoje ruke". Naime, ako i ti mislish da se u tebi desava nesto slicno gore opisanom, onda je logicno da se uz pomoc volje (ako vec ne funkcionises na taj nacin automatski) u slicnim situacijama suzdrzis i ne reagujes ishitreno. Potom razmisli i pokusaj da postupis oslanjajuci se iskljucivo na svoju logiku. Pretpostavljam da to nije bas tako lako, jer se u takvim situacijama dozivljaj nesigurnosti najcesce pojacava (zato i reagujemo ishitreno, kako bismo prekinuli "rast" neprijatnih emocija). Budi uporna, ulozi napor u to. Kada se jednom ispostavi da je takva reakcija bila prava, verujem da ce sledeci put biti makar za nijansu lakse. Naravno, bice i situacija kada to nece biti pravo resenje, ali je vazno da ne odustajes i da razmislish sta je to doprinelo da situaciju ne sagledas na pravi nacin.
Puno pozdrava od Vladimira